Ponedeljak je...nova radna nedelja...pa ajde onda da radimo.
Sticajem okolnosti svakodnevno vise puta prolazim kroz nasu pijacu. Volim tuda da prodjem,a i tuda mi je blizi put od kuce do centra i obratno.
Danju kada prolazim skoro uvek sretnem nekog poznatog da procaskam. A kada i ne sretnem nikoga skoncentrisem se da zapamtim sve one silne neravnine i rupe da bi nocu kada prolazim znao tacno gde je koja.

Nocu je tamo mrkli mrak. Ali dzaba bas nocu i bas posle kise uvek nabasam na neku. Opsujem je onako bas socno u sebi i nastavim dalje da sljapkam.
Losa mi je memorija. Pomislih u sebi. Hmm...Ma kakvi, mlad sam ja jos za to. Problem je u necem drugom. One se sire kao epidemija.
Ne idem na pijacu pijacnim danima ali jako me interesuje kako nase sugradjanke u stiklicam i stiklama balansiraju po ovom terenu. Mora da je interesantno.
Jedne noci dok sam tako zamisljeno isao od kuce prema centru uz buku od muzike iz pijacnih kafana,, ops, pardon, ugostiteljskih objekata(o njima cu nekom drugom prilikom), u mrklome mraku cuo sam da nesto suska. Pomislih pas lutalica mozda pacov...hmmm...
Okrenem se par puta. Nista. Ali suska i dalje. I to suska bas iz pravca onih pijacnih stolova (koji uzgred budi receno nisu oprani od kad su postavljeni) koji su predvidjeni za prodaju mlecnih proizvoda.
Uzurbano sam nastavio da sto pre izadjem iz zone mrklog mraka.
Pred sam kraj toga puta kroz mrkli mrak sam skoro naleteo na jednu poznanicu. Uplasila se ona. A ni meni nije bilo svejedno.
Pitam je: "Sta radis u ovom mrklom mraku?"
A ona ce kao iz topa: "Cuvam strazu."
Boze, pomislih u sebi sta kradu? Meso, voce, elektroniku, cigarete...Sacina zlatara!!! Kradu zlato!!!
Tada sam opet cuo neki cudan zvuk. Ovog puta nije suskalo. Tiho je sistalo. Ravnomeran ton. Traje. Pa stane. Ne znam kako bi vam opisao slikovitije ali odprilike, trajalo je kao ona crna  nota sa tackom...ali necu reci...koliko puta se ponovila.
-Kakvu strazu? - upitao sam.
-Znas, drugarica je....kako da ti kazem...ma drugarica je tu izmedju tezgi. Piski. Nije imala gde. Stislo. A ovde je mracno.
Misterija suskanja i sistanja je tog trena bila resena. Nasmejao sam se. I dok je ova pravdala drugaricu, drugarica koja je pre toga ispustala cudne zvuke se pojavila iz mraka.
U tom mraku nisam mogao da vidim bas najbolje boju njenog lica ali po glasu sam osetio da joj nije bilo bas prijatno.
Uz smeh smo napustili mrkli mrak i otisli svako svojim putem. Laknulo je drugarici, a laknulo je i meni. Mislim da je i "zlatar" Saca dobro prosao. Ovog puta.
Ja sam se vec nakon par koraka nasao u centru, obasut svetlom sa ulicnih svetiljki, nekako setio one Djoletove vesele pesme, gde peva:
"..ja sam ipak djak iriski, postivam kad dama piski...cvikere sam crne metno da ne bude indiskretno..."

 Kroz pijacu i nocu prolazi puno ljudi, zena, dece. Prolaze i oni koji bas ne bi prosli test za alkohol. Na pijaci postoji rasveta. Ispod pijacnog krova. Ispravna je. Licno sam naleteo par puta kad je u punom sjaju obasjavala pijacni prostor. Prosto je bilo olaksanje proci tada kroz inace mracnu pijacu. Ne znam tacno ko je nadlezan i ko ljubomorno cuva kljuceve od katanca na sanducetu sa prekidacima.

Ne bi bilo lose, ma bilo bi idealno, kada bi se nadlezni za to isprsili za nekih par stotina dinara i ugradili senzor za automatsko ukljucivanje svetla. Ovako samo cekamo dan kada ce se desiti nesto mnogo gore od "suskanja i sistenja". Cekamo dan kada ce neka radnja na pijaci biti ostecena ili obijena. Cekamo dan kada ce se ne daj Boze desiti nesto jos gore u tom mrklom mraku. Cekamo....
Nemojte da cekamo svetlo u dvadeset i prvom veku!
Pijaca je prostor koji posecuje puno ljudi. Imajte to u vidu. Svetlo i rupe. Investicija nije velika ali je veoma uocljiva.. ;)