POTREBNA GENERALKA!

Verovatno se mnogi sećaju ove firme pod nazivom Banaćanka. Bavila se izradom ručnih tepiha od vune raznih šara, debljine i dimenzija. Sećam se pogona koji je bio postavljen unutar ove fabrike sa mnogo žena koje su nešto stalno "čačkale" oko razboja za tkanje. Na kraju je izašao prelep "načičkan" tepih. Svaka čast tim radnicima... 

Kao klinac sam se samo divio ovome ali se i danas kao odrasla osoba divim ovome!

Ovakav objekat u sred parka služi kao magacin otpada i leglo beskućnika. Neko je verovatno vlasnik ove građevine. Možda nije ni odavde, mislim nije meštanin, možda ni ne zna šta je kupio. Ko to zna kakvi su ovo tragični podvizi moderne ekonomije XXI veka. Kupiš, ostaviš, vreme odradi sve adaptacije, služi svima i na kraju ostane samo krhotina koja ničemu ne služi jer je potpuno amortizovana od zaborava. 

Vičemo da nam ne radi privreda, pa neće nikada ni proraditi ovakvim ponašanjem. Dva objekta, jedan pored drugog stoje prazni, razrušeni, telom i duhom uronuli. Niko na njih ne obraća pažnju.

Prosto im se čuje glas kako vapi za upomoć! Za generalku! Svaki put kada se prođe pored njih u parku.

Izvor zaraze i odjek kulture, vaspitanja. Šta reći, nije strašno još ima mesta unutra.

Pitam se kakav je osećaj biti u blizini ovog smetlišta kada je ispred Lovačkog doma, restorana i motela koji krasi naš park i naše mesto sa lepo sređenom okolinom. Nebi smelo da bude prvi prizor ovakav kada se dolazi do njega.

Pogled iz ugla kada se opušteno šetamo kejom. Zar nije predivno pokošeno, održavana okolina. Lagano se vidi dominacija jesenjih boja i kraj leta. Trideset metara napred, sa desne strane priča za sebe.

Drugi objekat blizu Banaćanke koju sam maločas pominjao.

Hotel Park. Nekadašnji hotel. Poznat skoro svim generacijama osim ove nove...

Nekada su tu bile svirke, žurke, diskoteka, svatovi.
Danas igraju duhovi u njemu i senke kada zalazi sunce ili je pun mesec.

Ovo zadnje ne smem da prikažem jer je jezivo. Kao horor film noću.

Zamislite ovaj prizor kada se šetate noću kejom. Zjapi prazno, valjda. Možda i nije prazno noću.

Budi se magla prošlosti. Kreće žurka, omladina se okuplja ali je mi ne vidimo jel je u drugoj dimenziji vremena.

Povremeno se može čuti po neki zvuk. Verovatno zvižduk promaje pošto su vrata i prozori ruinirani. Pojelo ih ko zna ko ili šta. Neka senka protrči a i ja se kupim i odlazim sa tog mesta. Ne znam namere nit znam čija je senka. Mada se tešim da je nešto ili neko iz sadašnjosti, valjda nije tako strašno.

Treba komentarisati?

Terasa sa podijumom za igranke koja je radilla kada je bila diskoteka...

Pustoš i horor vlada svugde.

Prosto me jeza uhvatila kada sam ulazio u ove prostorije. 

Kome je smetao malter na zidu? 

Pogled iz prošlosti u sadašnjost... Ovo se zove "spolja gladac iznutra jadac" Opet kažem, park lepo pokošen, pokupljeno smeće koliko je to moguće ali iz našeg ugla je i dalje tuga.

Sada moram da bežim napolje! Kreću mistične senke. Ne želim da budem zarobljen u ovoj tuzi koju su nam servirali neki. Ima li pomoći ovom propadanju? Ili je to tabu tema? Javna tajna?

Šta ste uradili? Šta ste nama, Vašoj deci ostavili??! 

Bivši spoljni šank, bar ko kako to zove. Tu smo nekada kupovali piće da se ne probijamo kroz masu omladine koja se provodila u gornjim prostorijama. 

Priču o ova dva objekta ću oskoro napisati na našem portalu.O ideji koja je bila u opticaju i koja bi verovatno izmenila celu sliku našeg mesta.

Pokošeno kao da je šuga zahvatila oblast.

Park je stvarno predivno pokošen i očišćen od smeća . Pored sve mirnoće koju mi daje taj stari park nalećem na džunglu ispod mosta. Zar pored svega što je urađeno nije moglo i ovo da se sredi . Ispod mosta je prava džungla i prostor za nepotrebne stvari obližnjih komšija.

 A "savesni" građani našeg mesta su tik pored šetališta izbacili građevinski otpad da nam "ulepšaju" okolinu i da se slučajno ne umore noseći isti 150 metara dalje do prvog kontejnera.

Strogo... ko to naređuje? Ko je za ovu tablu primio novac? Jel ova tabla stoji kao ukras?

Prizor iza ove table na novoj plaži. Smeće iskipovano, bačeno, ostavljeno sa ostalim otpadom.

Narode u čemu je fora da bacamo smeće ispred sopstvenog nosa? Zar je problem baciti smeće na mesto gde se odlaže? 

Možda sam bio malo grub rečima ali je to surova istina. Ako se ne ujedinimo i probudimo iz ove "večne" agonije onda ćemo i mi ovako proći kao sadržaji sa ovih slika.
Neko će nas "kupiti", "koristiti", "baciti" i za sto godina se niko više neće ničeg sećati jer ćemo biti zaboravljeni i bez traga izbrisani.