TEPIHARA, HOTEL "PARK" I "TISA"

       OD  DOBRE  IDEJE  DO  ZABORAVA
Poštovani posetioci (pa i Vi iz Svemira), u predhodnom članku u kojem se pominju ove firme nagovestio sam da ću napisati nov članak o idejama koje su podigle ove objekte i sada bi tu nameru sproveo u delo.

       Tepihara “Banaćanka” iz Novog Kneževca, ranije je bila poznata kao fabrika ručno čvorovanih tepiha od vune, koji su se većim delom izvozili i imali svoju prepoznatljivu vrednost i kvalitet. Koliki je bio obim proizvodnje, govori i činjenica da je ova firma imala i dodatni pogon za proizvodnju tepiha u Banatskom Aranđelovu (sada takođe ruinirana zgrada). Raspadom bivše SFRJ i dolaskom sankcija Međunarodne zajednice, firma gubi inostrano tržište, a ne uspeva da ostane likvidna ni na malom tržištu kao što su tadašnja Srbija i Crna Gora.
 

Zgrada Banaćanke danas.

     
             Hotel “Park” je bio u sastavu firme "Ugoprom", koja je imala lanac ugostiteljskih objekata u čitavoj opštini. Dolaskom tranzicije i divljeg "kapitalizma", inflacije i kolapsa celog tržišta, lošim upravljanjem, kao i uticajem drugih destruktivnih faktora, i ova firma je neslavno završila. 

Hotel Park danas.

             Trgovinsko preduzeće “Tisa” iz Novog Kneževca (takođe, dugo vremena u agoniji), 1988. godine uzela je u zakup Motel “Lovac” i u njegovu adaptaciju i kompletno sređivanje investirala oko million maraka, što i danas, kada se pretvori u evre, deluje kao fantastičan iznos, bar za naše lokalne uslove. Tadašnje velelepno izdanje "Lovca", koji je bio jedan od najlepših objekata u široj okolini, vremenom je doživelo sličnu sudbinu. Ipak, ponovnim otvaranjem, objekat je ubrzo počeo da radi punim kapacitetom. Velikom uposlenošću i rasprodatim "prostorom i vremenom" došlo se čak i do "prebacivanja" gostiju u obližnju Banju "Kanjižu".

Motel Lovac zimi.
 

Motel Lovac uveče - noću zimi.

         Tadašnje rukovodstvo "Tise" je imalo nameru i ideju da se kupe objekti tepihare i "Hotela". Ovi objekti su trebali biti kompletno adaptirani, moderno sređeni i prepravljeni u smeštajne kapacitete. Konkretno, tepihara je bila predviđena samo za smeštaj, a pansion bi se odvijao u "Lovcu". "Hotel" se trebao sastojati od velike banket sale i pomoćnih apartmana.
 

             Ova ideja po meni je bila fantastična. Da je tada bila realizovana, umnogome bi izmenila celu sliku Novog Kneževca i njegove turističke ponude. U to vreme, kada nije bilo prevelike konkurencije, mogao se napraviti dobar temelj za lepšu budućnost. Otvorila bi se nova radna mesta i uposlile neke nove privredne grane. Imali bi veoma dobru ponudu i u lovnom, etno, rečnom, ruralnom, kultutno-istorijskom turizmu .
 

            Došlo je i do privatizacije “Tise“ i odlaska tadašnje upravljačke garniture. Novi vlasnik je uradio šta je uradio, tj. nije uradio ništa, osim što je ostavio mnogo radnika bez posla i plata. Motivi su mu bili nejasni i bez bilo kakvog pogleda u budućnost. Srećom, pa objekti u sastavu CBA danas i rade.
 

            Objekte tepihare i "Hotela", koliko znam iz priča, kupili su bili neki Beograđani sa nekim namerama koje su se završile, vidite i sami, tako kako su se i završile. Sve su ovo mogle biti fantastične preduzetničke aktivnosti, ali koje, iz raznoraznih razloga, subjektivnih i objektivnih, nisu ugledale svoju svetlost dana. Jasno je da se ne završavaju baš sve ideje na ovako katastrofalan način.
 

               Stoga, molim Vas da vaše dobre ideje, koje bi mogle obogatiti i ulepšati ovo naše mesto i život u njemu prosledite nama, da zajedno pokušamo, bar medijskom promocijom, da ih sprovedemo u delo. Jer, iako je od ideje do njene realizacije dug i mukotrpan put, bez bilo kakve ideje, tog puta u budućnost nema uopšte.