GRADSKE OAZE 2 :

JEVREJSKO GROBLJE

  Nastavak započete serije tekstova o našim gradskim oazama, bolje reći džunglama, sledi mestom i pričom sličnoj prethodnoj. Prvo je tema „žalbe“ na korov i rastinje bilo staro pravoslavno groblje u Obilićevu, a sada je to opet groblje, ali, ono zabačeno i mnogima malo poznato Jevrejsko.

  Nije lako pisati o kneževačkim Jevrejima kada se zna koji trnovit put ih je vodio ka njihovom kraju... Teško je bilo šta reći o tim poštenim i vrednim našim sunarodnicima, a ne rastužiti se... Još je teže govoriti o njihovom, sada zapuštenom groblju! Temu o domaćim Jevrejima ostavićemo za neku drugu priliku, ali se ipak svako od nas mora barem malo osećati odgovornim za stanje Jevrejskog groblja danas.

  U istoj ulici u kojoj je bila nekadašnja sinagoga, nalazi se i Jevrejsko, kod naših starih popularno zvano „Čivutsko“ groblje. To je ugao današnje ulice Zmaj Jovine i Palih boraca, s’ tim da groblje dalje nije „dalo“ ulici Palih boraca da se ukrsti „redovno“, te se ona završava samo pešačkom stazom. Groblje je bilo zajedničko za Jevreje Turske Kanjiže i Jozefova, a vreme tačnog nastanka groblja na tom mestu danas je gotovo nemoguće odrediti. Obzirom da je Jevrejska zajenica bila mala, ali ekonomski veoma prosperitetna, spomenici u groblju su uglavnom od crnog ili crvenog mermera, kao i drugih vrsta kvalitetnog kamena. Ima i onih sa ogradama od kovanog gvožđa, a status nekadašnjih Jevreja - bogatijih građana našeg mesta možda i najbolje dokazuje ogromni crni spomenik porodice Švarc.

Foto: današnji izgled spomenika čuvene porodice Švarc

  Tu su naravno i grobnice ostalih kneževačkih Jevreja, ali zaključno sa godinama tragičnog holokausta. Od vremena progona Jevreja iz našeg mesta pa sve do dana današnjeg gotovo da ni jedan čovek nije sahranjen u tom groblju. Polako, ali sigurno, a u nedostatku članova porodice i rodbine, priroda je počela činiti svoje. Groblje je zapuštano sve više, da bi do današnjih dana divlje ruže i bagrem kombinovani sa bršljanom učinili da se i spomenici jedva vide iz gustog zelenila. Najtužnije je to što je parcela na kojoj se groblje nalazi u naseljenom mestu, te tako postaje s’ vremena na vreme i stecište pasa-lutalica i ostalih nepoželjnih gostiju gustog rastinja. Zidane ograde jedva da i ima (nekome su trebale cigle), a često se dešava da neko od nedobronamernih sugrađana baš u groblju odloži svoje smeće ili nešto drugo, nepotrebno. Sve u svemu, slika je tužna koliko je tužna i sudbina naših nekadašnjih vrednih i cenjenih sugrađana – Jevreja.

Foto: današnji izgled Jevrejskog groblja 

Pitanje je otvoreno već godinama : šta dalje sa Jevrejskim grobljem? Kako rešiti nagomilane probleme u vidu rastinja, smeća, propadanja, nemara i zaborava? Da li naši Jevreji to zaslužuju? Jesmo li mi zaista toliko skloni zaboravu?

  Odgovor bi se mogao pronaći u mnogim gradovima i selima širom Evrope u kojima su od nekadašnjih Jevrejskih grobalja formirani mali memorijalni parkovi. Ne treba dalje otići: širom susedne nam Mađarske Jevrejska groblja su već devedesetih godina prošlog veka počela da se ponovo uređuju. Ljudi dobre volje – entuzijasti, ljubitelji prošlosti i sećanja, formirali su u mnogim mestima udruženja koja se bave očuvanjem istine i sećanja na pobijene Jevreje. Isti ljudi se zalažu za čista i uredna groblja, te svoja ubeđenja sprovode i u dela. Malo sredstava, više rada na dobrovoljnoj bazi i rezultat je vidljiv u mnogim mađarskim mestima. Uspomena na Jevreje sada je u tim mestima živa. Potomci imaju šta naučiti.

Foto: izgled jednog od mnogih memorijalnih centara u Madjarskoj 

A mi? Kada će kod nas doći vreme kolektivnog sećanja i sprovođenja istog u delo? Mogli bismo početi. Gde i kako? U Jevrejskom groblju, jednom velikom radnom akcijom... Dobro bi bilo!

Foto: Jevrejsko groblje u Senti

Foto: kod nas - pogled iz ulice Zmaj Jovine

Foto: pogled iz ulice Palih boraca

Foto: nečiji memento je nekome deponija