RAKOVI U TISI

         Evo nešto nesvakidašnje a mislim da je priča jedna od prvih u istoriji svima nama da se upoznamo sa podvodnim svetom naše reke Tise.

         Kada sam bio na zaronu u Tisi letos trudio sam se da donesem bilo šta na površinu sa dubine od 18m ali na žalost nisam uspeo zbog apsolutnog mraka pa nisam mogao da vidim ni svoj nos ispred sebe a kamo li da sam mogao cunjati po dnu i tražiti nešto.

        Zagrabio sam punu šaku peska pa tako plutao tamo u nedođiju dole, mada nije ostalo ništa u šaci dok sam izranjao jel je voda isprala. Došao sam gore sa gomilom grančica zabodenih i polomljena u prsluku. I to je posebna priča kada sam se zaglavio u krošnji od drveta koju je voda nanela ko zna kada i na tom mestu je stajalo, mislim da i sada stoji gde smo ronili i čeka nove „žrtve“.

Zaron je bio u Senti oko 2km uzvodno. Spuštali smo se u paru uz pomoć kanapa i kretali smo sa obale. Vođa ronjenja je bio Pavković Milan ronilački instruktor iz Subotice a domaćin u Senti je bio Đerđ Habram sa takođe instruktorskom kategorijom. Ekstra su momci mogu reći i svakome savetujem da sa njima ide na ronjenje ako je to moguće. Svaka pohvala za njih.

Obala je bila oko 5-6m muljevita i propadao sam u dno dok sam se spuštao u dubinu. U jednom momentu mi nestalo dno. Malo sam se čudno osećao jel sam samo pritisak osećao u ušima kako raste a ja samo propadam. Nikad kraja propadanja. Lagano ponestaje i svetlo i ulazim u svet mraka i tišine. Pokušavam da se orijentišem ali ništa od toga. Čujem samo zvuk svog regulatora kroz koji dišem i kolegin regulator negde u daljinu. Posle par minuta padanja bup! Stigli smo do dna. To je sa obale gledano bilo negde već na sredini Tise. Pošto smo vezani takozvanim „bratskim“ kanapom kolega i ja, pa držimo glavno uže koje je bilo vezano napolje na obalu nismo imali baš neku slobodu kretanja, tako da smo tu negde par metara mogli oko sebe da pipamo i uživamo u mraku i tišinu.

Kao što rekoh, vidljivost na toj dubini je -1 pa nisam mogao baš da zabeležim ovaj silazak na dno reke pored koje živimo i koristimo za razne svrhe, kupanje, pecanje, zagađivanje, smetlište i da ne ređamo dalje.

Vraćamo se gore na površinu posle oko 25 – 30 min boravka dole.

Pričam gore sa kolegama o doživljaju i pomenem da bi bilo dobro da se nekako ponese foto aparat na dno i da malo fotkamo. Nismo imali tada  nikakav foto aparat za podvodno slikanje a ni reflektore tako da smo ostali samo na tome da bi bilo dobro da snabdemo opremom za sledću godinu.

Ovaj događaj je bio letos, zadnji zaron na otvorenim vodama. U decembru se organizovao savetovanje za ronioce u Suboticu gde smo i mi bili pozvani. Na kraju tog savetovanja sam pričao sa kolegom Đerđom opet pomenuvši podvodno fotografisanje i reku Tisu da postavimo kao plan za sledeću sezonu i još milion stvari. Kroz priču dolazimo do saznanja da Đerđ ima neke fotografije sa dno Tise gde se vidi neki životinjski svet. Dogovorim se sa njim da mi to prosledi mailom. Tako i biva. Fotografije je uslikao jedan treći ronioc po imenu Lovaš Rudolf u Sentu.
 
 

Evo da vidite kako rakovi u našu reku žive . Ovo je tek početak naše pustolovine po dnu Tise. :-)  

Nadam se da ćemo sledeće sezone više da donesemo gore i moći time približiti biološko okruženje Tise iz jednog apsolutno drugog ugla. Da upoznamo i bolje razumemo životinjsko i biljno carstvo naših voda.

Iznenađen rak kao što smo i mi iznenađen kada ih vidimo u plićaku na kupanje...

A sada mu je dosta! :-)

Ipak bolje, brže bežanija.

I rakovi imaju svoje kućice.

Ovo je neka radoznala ribica.

Ja pisao o rakovima a evo svašta, čak i školjka. :-)

Ove fotke su snimljene sa običnim digitalnim fotoaparatom u vodootporno kućište i sa nekom baterijskom lampom na dubini od oko 6m do 8m u Tisu.

Prilog:

Rečni rak - Astacus astacus (Linnaeus 1758)

172 puta preuzeto