POLUAUTOMATSKA OBRADA                     PODATAKA

         Made in Serbia

 Vreme je kada nastojimo educirati što šire slojeve and profile, ne bi li se nekako počeli služiti računarom. Za početak nisu ni kartanje ni igrice loše, samo da se pritiskaju tipke, loduju programi i što ležernije ulazi u nešto što se zove rukovanje računarom. Internet je pun informacija koje nas čekaju. Računar može da nam odgovori na sva pitanja. U nedostatku sredstava možemo „putovati“ po svetu, pripremajući se za neko putovanje uživo, možete studirati, itd.

Elem Balkaniše kunst proradi uvek neočekivano, skoči i uhvati nas za gušu baš kad bi mogli i mi da se šepurimo u dvadeset prvom veku. Kod nas pomenuti vek dolazi vrlo oprezno da ne bi iritirao domaćina.

Da ne duljim, mobilni telefon koji je postao potreba (jer smo tako skrojili navike) ponekad donosi teške inkomodacije. Ako se kojim slučajem ne plati račun na vreme, mora se prikazati t.j. fizički doneti odrezak od uplatnice u pripadajuću agenciju. Kod stabilnih telefona je isti slučaj.

Nedavno sam zakasnio sa plaćanjem računa (bio sam na putovanju) za stabilni telefon na kojem mi je i internet (ADSL). Trebao sam odmah poslati nazad neke odgovore ali Telekom je već uspeo da kazni neposlušnog korisnika. Morao sam sve to obaviti od prijatelja (jako mi se obradovao u nedelju popodne). U ponedeljak sam uplatio i od kuće pokušao nazvati sa mobilnog da mi uključe liniju, no dispečer mi nije mogao dati broj jer on jednostavno ne postoji. Mora se otići , stati u red i čekati na hodniku sa oko dvadesetak nesretnika da dođemo na red i pokažemo uplatnicu. Od osam šaltera radi samo dva a ostale nešto ukucavaju, odnose, donose papire i uglavnom su jako zaposlene. Na vratima, redar nas mrko gleda, verovatno razmišljajući da li da nas postroji u dva ili je dobar i jedan red.

Izgubio sam jedno celo pre podne dok sam ušao do nasmešene službenice. Za divno čudo, ona je bila vrlo ljubazna, prosto je odudarala od ove priče.

Kada bi bilo kako nije, uplaćen račun u pošti bi se odmah pojavio u računovođstvu, kod svih službi gde je to potrebno pa i kod servisne službe koji ponovo uključuju diskutabilne linije. Ako nisu ista organizacija, imaju brate link pa se povežu i jednom unešeni podatak pojavljuje se svugde gde je potrebno. To se zove integralni informacioni sistem koji može lepo da funkcioniše ako se neko dovoljno uputi u informatička pitanja. Pošto sve dolazi iz Beograda, talas neznanja verovatno donose neki tatini klinci koji „rasturaju“. Poznavajući prilike, u Beogradu ima puno vrsnih kolega koji, nažalost ne mogu da „šutnu u loptu“ kao ni mi ovdašnji informatičari. Ostaje nam da se jedimo i čudimo, kao da je to nekog briga!?