DI DA TURIM BATERIJE?

  Krišom palim TV i gledam da izbegavam informativne emisije na nacionalnim frekvencijama koliko god mogu, ali...Uvek me nekako zaskoče ovaj belobradi premijer, udruženi gitarista, ekološki hirurg, ministar tenisa, ministar Koridor 10 i razni naši stručnjaci za sve i svašta al uglavnom za ništa.... Ali kad sam video Božu Djelića sa žutim šlemom na glavi na jednom gradilištu i psihologa na poljima žita sa kosom u rukama i u kombajnu tu je bio kraj. Reko: ” Gasi!!! Počelo je...”

  Premestio sam kineske baterije iz daljinca za tv u kineski tranzistor. Kineski, jer ne “fata” baš najbolje radio stanice sa nacionalnim frekvencijama ali kineski tranzistor hvata zato jako dobro “lokalne” radio stanice i emituje isto tako sasvim “objektivne” vesti. Nema na njemu RDS niti neke skale pa nikad ne znam na kojoj sam tačno radio stanici. Eto, baš neki dan slušam radio. Hrvatska muzika. Vesti. Gle reko što dobro fata našu braću Hrvate. Iznenadio sam se kad sam čuo da imaju iste probleme kao i mi. Kad ono oćeš, to jedna “lokalna” radio stanica, al ko da slušaš radio Zagreb. Ni tamo nema više “njine” muzike nego ovde. Vrte se razni “njini” izvodjači na mp3 listama kao što se vrte ovi gore pomenuti na tv-u. Na tren sam se već zabrinuo da će galebovi početi da izleću iz tranzistora...

  Vadim baterije. Opet. I razmišljam gde sad da ih turim.

  I dok tako razmišljam o tom gde ću turiti baterije ajd reko da pročitam malko i novine. Možda su tamo malo realniji i objektivniji. Al ni njima baš nešto...mmmm...ne da ne verujem, nego se čak i pošteno zamislim kada ih pročitam. Kao da ih uredjuj Alfred Hičkok i Stiven Spilberg. Za ovog prvog su javili da je umro još 1980 godine, ali...Sve je ili horor ili naučna fantastika. Ali na njih bar nemam obaveznu pretplatu preko računa za struju ali imam obaveznu kafu u lokalnom kafiću gde ih pročitam s vremena na vreme.

  U zadnje vreme sve više pišu o NLO nad Srbijom a ima tu i poneka otmica u režiji malih zelenih... Velike “crvene” sam vidjao i znao. I sad znam nekoliko primeraka lično, al ove nikad ni video. Pa kako da im verujem? Čitam pre neki dan ispovest jednog “otetog”, kaže: “Oteli su me kad sam imao četiri godine i rekli su mi da će doći opet po mene 24. decembra 2011g....Bili su u sivim odelima...” Derane, sa četiri godine nisi znao ni da brojiš do četiri, a ne da upamtiš tačan datum kad će doći po tebe...a da će opet doći po tebe....HOĆE, SIGURNO, SPREMI SE!!! Ali ne ovi u sivim odelima, nego ovi drugi u belim odelima i pravac Kovin. Samo da te ne donesu kod nas u “Vračeve”....Ne zbog mesta. Ima tu mesta kolko voliš. Proširiće se lako kapaciteti jer je to nažalost “privredna grana” koja najbolje uspeva na ovim prostorima i u ovim vremenima. Ja sa bojim da ovi naši lokalni ne čuju za tvoj slučaj pa oforme lokalnu komisiju za istraživanje pojava vezano za NLO. To još nemamo. Mada sertifikat za vanredne situacije naša opštiina poseduje. Od poplava ćemo se još nekako odbraniti ali od NLO...? Ne smem ni da pomislim....

  Ali kad malo bolje razmislim o tom najavljenom povratku...možda je bolje da se vrate ovi mali zeleni nego da se vrate ovi “veliki” crveni...

  Kaficu sam popio, načitao se svakakvih gluposti. Odlažem novine na sto nekom sledećem naivku koji će možda i da poveruje u sve što pročita i na putu kući i dalje nastavljam da razmišljam šta ću sa onim baterijama iz tranzistora.

  Malo mi se sve smutilo u glavi od silnog realnog i objektivnog informisanja i pade mi na pamet da izmerim pritisak. Otvorim aparat. Da ga uključim. Kad ne radi. Nema baterija. Odlično reko. Stavim ove iz tranzistora. Oprezno uključim aparat. Da mi ne bi slučajno zapevao Oliver i iz njega. Krenem da merim pritisak. 160/95!!! I ti lažeš... Ja ću da te napajam energijom, a ti ćeš da me lažeš...Vadim opet baterije.

  Razmišljam opet šta ću sa njima. Greota je da stoje bez ikakve koristi. Mislim valjalo bi ih iskoristiti možda za neko zadovoljstvo. E da sam žensko...Ima toliko lepih spravica koje fantastično funkcionišu na baterije...Al nisam..mada me ovi što pišu biračke spiskove u istim i dalje vode kao osobu ženskog pola....

  Pada mi na pamet biciklo...lampa na njemu...To je to! Stavljam kineske baterije iz kineskog tranzistora, u kinesku lampu. Radi. Sedam na biciklo i direkt pijaca... u mrkli mrak...

  Za mračnu pijacu i tračak svetlosti iz kineske lampe je dovoljan da mi pokaže put...

  A to je kanda i jedini način da korisno upotrebim baterije za neko informisanje i da imam stvaran i realan pogled na stvari koje su ispred mene...