„ ОЗНА СВЕ ДОЗНА „

 Како је настала ова језива парола од које се у венама крв ледила .

 Одмах после Другог Великог рата када су широм Војводине „осмоофанзивци“ запосели швапске и чивутске куће не скривајући намеру да се у новој средини наметни као „ правоверни „ и присташе новог поредка , листом су се учлањивали у КПЈ , СКОЈ , Соц . савез , Синдикат и све дуго ,подржавајући све новоосноване прогресивне организације . На зборовима бирача , водили су главну реч , увек се трудећи да буду на правој страни уз „ Брку „ и Великог вођу народа и народности , два ока у глави а

њиховог Ча Перу и сина му Лександра олајавају на сва уста .

  Све су то Лале стојички подносили . Истини за вољу , једни су се једноставно склонили на страну и гледали своја посла . Други су им упућивали благи прекор , опомињујући их на углед и велико дело династије Карађорђевића , док су трећи , кроз зубе цедећи „ таманте их „ као , биће боље , секирали се што су , у поратној немаштини , сву сланину изјели , што бар малко нису оставили да намажу шине , па да воз , који је довозио ,, осмоофанзивце ,, потклизне и однесе их у три... материне .

  А пукло им је , кад су почели да им из јавних установа износе Краљеве слике у ђенералској униформи и на њихово место вешају слику некаквог Аустроугарског капларчића , битанге и пробисвете , за кога нису знали ни ко је ни , ни штаје ни одакле је . Е , ту им је прекипило . Зар они сада да гледају некакву вуцибатину који им је у Првом великом рату , пролазећи овуда , крао кокошке из кокошињца , по баштама брао вишње и трешње. а можда и крв проливао , пуцајући на неког од њихових .

  Да , ту им је прекипило !

  У Потиском Светом Николи , селу на северу Баната од вајкада се недељом , ту код Српске цркве и споменика краљу Петру I Карађорђевићу одржавала се пијаца.( овај споменик чији је постамент био висок два метра а биста краља Петра I у природној величини исклесана од белог гранита , срушили су 1941 Барна Јожеф и Калман Керестењи из Остојићева).

  Уствари , недеља и среда су били пијачни дани али је недељом било више света зарад тога што се недељом , прво ишло најутрење а потом и на пијацу .

  И тако су неколицина младих , староседелаца , испровоцирани свим овим немилим догађањима око рушења споменика и скидања Ча Периних и Лександрових слика , једне суботе увече , пошто су се тога дана добро најели дуда и за сваки случај , да би се боље олакшали , попили и мало рицинуса , у ноћи између суботе и недеље из месне канцеларије изнели велику слику Аустроугарског каплара , ставили је на сред пијаце а потом се сви одреда посрали по њој .

  А у недељу зајтро , кад су прве снаше крочиле на пијацу , имале су шта да виде : Слика Великог вође народа и народности сва унеређена тј. да простите , сва усрана . Није прошло пуно времрна , та ни трен , неђе се ту и први СКО-јевац . Ау ! Па шта је ово ? Брже боље , одјури он у канцеларију Месног одбора , нађе друга тог и тог ( није зглавно ни стигао а већ се углавио у фотељу председника месног одбора , ко да неко од домаћих није могао то бити ? А можда нису ни тели , Бог зна ? ) и саопшти му страшну вест ! Овај ти , савесни друг , дохвати телефон па крене одреда звати :Општенску комитет , Срески комитет , Централни комитет , УДБУ , КНОЈ , ОЗН-у и Бог те пита кога све не , јављајући им ову страшну вест .

  Та није од тада прошло ни пар часова а ево ти стигоше : Удбаши , Кнојевци , Ознаши , комитетлије свих нивоа... све мој до мојега .Путем добоша , позваше све грађане и грађанке да се одмах окупе на сеоском игралишту . Са звучника су се чуле ударничке песме и нарочито приче о томе „ док се Тито борио Пера се женио , па „ Перу о бандеру „ о реакцији и петој колони и тако редом : све најбоље о Великом вођи народа и народности и све најгоре о Краљу Петру и династији Карађорђевића . Млатила се ту празна слама , причало о свему и свачему да би се у једном тренутку, када су проценили да је маси довољно испран мозак , један од гостију , вероватно из УДБЕ ,обратио присутнима , конкретно их питајући ко је учинио ово недело са сликом Великог вође народа и народности . А Лале , ко Лале .Сагли главе , гледају у црну земљу и ћуте . После подужег ћутања , и друг из КНОЈА је говорио o ружној страни овог злочина , тражећи да људи открију починиоца ове невиђене саботаже . Мада , по количини материје ( резоновао је друг из КНОЈА ) морало их је бити више . И опет мук , тишина , шмркање и по неки дубок уздах . Е онда се , већ видно изнервиран скупу обратио , ваљда је он био најглавнији и најотреситији , друг из ОЗН-е . Онако ауторитативан , црн , намргођен и елоквентан , одевен у дугачком кожном мантилу и кожним качкетом на глави . Ни мало није околишио нити пак снисходио . Кренуо је директно , чак са видно повишеним тоном и прозорљивим погледом : Другарице и другови , ОЗНА ПОСЛЕДЊИ ПУТ ПИТА : КО ЈЕ ПОСРО ТИТА ? БОЉЕ ОДМАХ КАЖИТЕ , ЈЕР ИОНАКО ОЗНА СВЕ ДОЗНА .

   И ето , тако је настала ова историјска парола . Ко је њен аутор и ко је посро Тита , то више није ни важно . Не памте се ликови и догађања , већ пароле . А несрећне Лале памтиће и више од тога . Можда је ово срање била иницијална каписла и страт за још жешће чишћење тавана , чупање бракова и Бог Свети зна каквих све обавеза . У сваком случају , касније се испоставило, ни мало јефтино срање .

записао : Брбољча

о Видовдану 2011 . г .