ZDRAVSTVENO  STANJE  OBJEKTA  ŠKOLE  "JOVAN  JOVANOVIĆ  ZMAJ"  U  BANATSKOM  ARANĐELOVU

Priznajem, osećam se krivim što ranije nisam pisao o "zdravstvenom" stanju objekta naše Škole u Banatskom Aranđelovu. U pokušaju da to donekle ispravim i time eventualno obezbedim svoje (radno) mesto u Raju, ovom prilikom bih ukratko opisao stanje ovog objekta.

Energetska efikasnost ovog, inače, prilično starog objekta je veoma loša, stolarija je dotrajala (neko bi pomislio da je stara više vekova), mnogi prozori i vrata ne mogu da se zatvore (a neka ni otvore), mokri čvorovi su u očajnom stanju, posebno muški za učenike i toalet za nastavno osoblje (koji će se uskoro urušiti i nekog povrediti), pri čemu zaraze prete sa svih strana, itd. Tačno je da su učenici ponekad u stanju da oštete inventar, ali to rade u svim školama. Deca u Banatskom Aranđelovi nisu ništa gora niti bolja od dece u ostalim školama. Osim toga, posle Novog Kneževca, Banatsko Aranđelovo ima najviše učenika u našoj Opštini.

            Treba napomenuti da zgrada Osnovne škole u Banatskom Aranđelovu (ul. Partizanska br. 54, k.p. br. 733), u okviru registrovanih nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji Opštine, spada u kategoriju kulturnih dobara koja uživaju prethodnu zaštitu, dok spomen ploča palim borcima iz II svetskog rata na zgradi iste Škole spada u kategoriju javnih spomenika. Zbog toga postoje posebni uslovi za rekonstrukciju ovakvih zakonom zaštićenih objekata, a u skladu sa posebnim propisima, što, s jedne strane donekle komplikuje stvar (možda), a s druge strane, pak, ukazuje na urgentnost rešavanja ovakvih problema. Zbog svega navedenog, iako nijedan objekat vaspitno-obrazovnih ustanova naše Opštine nije u idealnom stanju, zgrada Škole u Banatskom Aranđelovu zaista zahteva hitnu pomoć.

            Direktorica ovog ogranka Škole Livija Abraham, kao i zaposleni u njoj, više puta su centrali Škole i nadležnim organima u Novom Kneževcu ukazivali na katastrofalno stanje objekta, ali do sada nije ništa veliko urađeno, osim što je asfaltiran teren za fudbal, košarku i rukomet u dvorištu Škole (bez koševa smo ostali zbog nekih huligana). Direktorica i ostali zaposleni često iz svog džepa izdvajaju novac za razni (ne samo didaktički) materijal, ili se snalaze na druge načine. Tačno je da para nema dovoljno za sve, to svi znamo, ili bar koristimo taj izgovor sa olakšanjem, ali kada se u konkretnim projektima određuju prioriteti za rekonstrukciju ovakvih ustanova, škola u Banatskom Aranđelovu je, izgleda, na poslednjem mestu.

            S obzirom da slike govore više od hiljadu reči, dovoljno je pogledati ih i videti u kakvim uslovima uče i rade deca i radnici naše Škole u XXI veku. Oni to svakako nisu ničim zaslužili. Koliko vredi ljudsko dostojanstvo teško je izmeriti, ali sigurno da vredi mnogo više od ovih nekoliko piksela.
 

                                                    Toalet za nastavno osoblje

                                                                 Stolarija

                    Toalet za učenike                                              Spomen tabla