OČEKIVANO?  I  ČITAOCE  

                            MUČI  BESPARICA

U Beogradu je u nedelju 30. 10. 2011. godine završen 56. Međunarodni beogradski Sajam knjiga, poseta je bila na prošlogodišnjem nivou - oko 140.000 ljudi, ali se manje kupovalo nego ranije. Visoke cene ulaznica glavni su razlog slabije posete, smatraju izdavači. Prva četiri dana Sajma knjiga

protekla su u znaku veoma slabe posete i znatno slabije prodaje nego prethodnih godina. Velika gužva u subotu popravila je utisak, ali samo delimično, pa svi izdavači gotovo uglas kao glavnog „krivca“ navode skupe ulaznice. Nisu pomogli ni dosada rekordni popusti. Ipak, neke knjige su izuzetno tražene, među kojima je hit bez premca „Šta je pesnik hteo da kaže“ Bore Đorđevića, u izdanju Kompanije „Novosti“, prodat u 2.500 primeraka.

            "Sada se očigledno pokazalo koliko je bila pogrešna odluka organizatora da ne prihvati predlog Udruženja izdavača i knjižara da se smanji cena ulaznica na 150 dinara. Morale su se uvažiti opšte ekonomske okolnosti u kojima su čitaoci osiromašili" - kaže, za „Novosti“, Dejan Papić, direktor „Lagune“. Inače, izdavačka kuća „Laguna“ proglašena je za najboljeg izdavača između dva sajma knjiga, kao i za izdavača koji je imao najprofesionalniji odnos sa medijima, na osnovu glasova trideset novinara i urednika kulturnih rubrika koji su pratili 56. Međunarodni sajam knjiga. „Laguna“ je dobila trideset jedan bod u kategoriji najboljeg izdavača, dva manje dobila je „Geopoetika“, a na trećem mestu, sa 27 bodova, jeste „Službeni glasnik“.

            "Sajam je još jednom pokazao vitalnost i snagu, gosti su mogli da se uvere da je to jedan od najvažnijih događaja ove vrste u Evropi. Manifestacija je u potpunosti ispunila ovogodišnji moto “Knjige spajaju ljude”. Veliku svetkovinu pisane reči, koja je u nedelju završena, pratio je rekordan broj novinara: 1.234 iz 16 zemalja, prodato je pojedincima do subote 98.301 ulaznica, a firmama 10.000 i kad se tome doda poslednji dan, može se računati da je poseta bila na prošlogodišnjem nivou - oko 140.000 ljudi". Ovo su podaci koje je na konferenciji za štampu saopštio Željko Ožegović, predsednik Odbora sajma knjiga.  

            Prvi put ove godine gost sajma nije bila jedna zemlja, već jedan jezik - portugalski, što je, kako je istakao Toko Diankoga Sera, ambasador Angole, velika novina: "Čast nam je što smo svojim učešćem doprineli zbližavanju kultura portugalskog jezika sa drugim kulturama. Učestvovanje angolskih pisaca je bilo veoma uspešno i naišlo je na poštovanje kod srpskih čitalaca". Ambasador Angole svečano je predao Otvorenu knjigu Oskaru Nikovicu, ambasadoru Mađarske, koja će biti počasni gost sledećeg, 57. Sajma knjiga u Beogradu.

            "Za Mađarsku je ovo velika čast, jer beogradskom sajmu iz godine u godinu raste ugled i danas se on svrstava među najveće u svetu. Ovo prihvatamo kao priznanje naše tradicije i knjige i uvereni smo da ćemo imati šta da ponudimo iduće godine. Radimo na istom cilju, približavanju naših naroda i kultura, a knjiga je simbol kulture. Kao dve zemlje bibliofili trudićemo se da vratimo čast i kredibilitet reči u današnjem svetu koji sve čini da se one unize i da se vrednosti devalviraju. Znam da je to borba protiv vetrenjača, ali nadam se da ćemo u tome uspeti", reči su ambasadora Republike Mađarske. Nikovic je najavio da će u oktobru dogodine biti otvoren i Institut mađarske umetnosti u Beogradu (izvor: www.novosti.rs).

            Autor ovog teksta je, zajedno sa još tridesetak zaljubljenika u knjige, kako radnika OŠ "Jovan Jovanović Zmaj", tako i radnika drugih institucija iz naše i susednih opština, takođe bio gost Sajma u petak, 28. 10. Pored nezaboravnog druženja, koje je, možda, i najukusniji začin ovakvih putovanja, bliski susret sa hiljadama tona knjiga ostavlja neizbrisiv trag u dušama onih kojima je ovo praznik nad praznicima i jedan od retkih razloga kada je odsustvo sa posla zaista i opravdano. Na žalost, ove godine se i u našem slučaju primećuje osetan pad  broja zainteresovanih hodočasnika, pre svega prosvetnih radnika, na pohod u Carstvo Knjige, koje tradicionalno organizuje OŠ "Jovan Jovanović Zmaj". Razloga za to je verovatno više, ali je osnovni, ipak, ekonomske prirode, iako je Sindikat OŠ "Jovan Jovanović Zmaj" snosio troškove puta i ulaznica za sve radnike Škole.

            Sve u svemu, Sajam knjiga je još jednom dokazao da je jedno od najvećih nacionalnih blaga Srbije i da ni društveno-ekonomska kriza ne može mnogo da naudi onima koji ne mogu dugo da izdrže bez pisane reči. Sad nam ostaje samo da se potrudimo da pročitamo sve što smo na Sajmu kupili, jer, iako deluje daleko, sledeći Sajam knjiga samo što nije.