ХРАМ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА У ОБИЛИЋЕВУ

  Храм светог архангела Гаврила у Обилићеву освећен је 1853. године. Пре данашње цркве постојале су у некадашњем Јозепову још две цркве. Прву цркву мештани су градили 1756. Године, а била је од черпића са двоје врата и два прозора, покривена трском и са одвојеним дрвеним звоником. Била је посвећена св. Архангелу Михајлу. Први свештеник о којем Црквена општина има податке је био Димитрије Поповић, Рус. Друга црква је саграђена 1791. године за време свештеника Јована Миоковића , а била је саграђена од балвана и дасака, те са кровом од шиндре. Та, као и прва црква, налазила се у данашњој Толстојевој улици, преко пута „Млина“, а поред некадашње школе. Црква је страдала за време Револуције 1848. године, те је убрзо одлучено да се гради нова црква од чврстог материјала. Добровољна милостиња за изградњу храма је проглашена 1851.

ХРАМ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

OBILIĆEVO

Nastanak i demografija Obilićeva..

Na prazno zemljiše pored Turske Kanjiže (sada Novi Kneževac) a u blizini sadašnjeg mlina, naseljeni su Srbi iz Potisja i Pomorišja 1752.godine. Selo koje je tu stvoreno nazvano je Jozefdorf (Jozefovo). Zbog lakšeg izgovora, kasnije su ga nazvali Jozepovo.

Imalo je 1771.god. 70 domaćinstava. Zabeleženo je kao srpsko selo 1774.god. Osnivanjem Velikokikindskog privilegovanog Dištrikta, te 1774. god. Jozefovo je priključeno istom. Dištrikt je dobio grb i pečat i sva mesta u njemu. Jozefovo je u skladu sa kultom sv.arhanđela Mihajla i Gavrila, koji je negovan među Srbima u severozapadnom Banatu od srednjeg veka, dobilo grb na kojem su predstavljena dva arhanđela koji drže grb Dištrikta na kojem stoji lav i dva ukrštena koplja sa zastavama.

NAJSTARIJI SPOMENICI

  Naš grad je bogat starinama. Na svakom koraku prolaznik se susreće sa belezima minulih vremena. Tako je to i sa našim grobljima. Sve što se zbivalo i svi koji su živeli i događaje istorijom zapisane preživljavali, otišli su u večna konačišta. Sve je na groblju sabrano, sve na jednom mestu prikupljeno. Šetnja kneževačkim grobljem neodoljivo podseća na šetnje naše čuvene književnice Isidore Sekulić (1877-1958), koje je opisala u svojoj zbirci pripovedaka „Hronika palanačkog groblja“(1940). Ima u groblju puno toga da se ispriča. Sve je isprepletano pričama i sudbinama ljudi. Ipak pažnju privlače neki grobovi, neobično stari i visoki. Kao da opravdavaju Isidorin opis grobnog mesta gospa Nole Lazarićke. Zaista, kada se ulazi u Rimokatoličko groblje, od Pravoslavnog, primećuje se još iz daljine da se jedan spomenik „uspravio kao katarka na polupanom brodu“, kako bi to Sekulićka rekla.

DOBRO PAMTIM MOJE SELO

Kao što smo obećali, nastavak Pesme o Obilićevu..

„ЗАШТИТНИЦА ЖЕНА“

  Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) је била хришћанска подвижница из 11. века.

  Родила се у граду Епивату (Пиват - на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).

  Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде,

SUDBINA ČUVENE PAPOVE VILE

  Građanima našeg mesta, ali i onima šire, već decenijama je poznato ime porodice Pap. Zvučno deluje ime i odzvanja u ušima sagovornika kada se povede priča o toj porodici. Kao što deluje ime „moćno“ i veličanstveno, takva je bila i porodica koja je ime nosila. Papovi su prisutni u Kneževcu od davnina, a te

STARIJIMA NA SEĆANJE  A  MLADIMA NA SAZNANJE

Poštovani čitaoče,

Ovo je prvi članak od nekoliko koji će biti objavljeni na ovom portalu a na temu našeg nekadašnjeg sela Obilićevo. Naš nekadašnji meštanin Aleksandar A. Milić je kroz pesmu i priču pokušao da nam dočara kako je sve to nekada izgledalo kao i da nas podseti na  neke zaboravljenje ljude, običaje, znamenitosti. Kako sam kaže „Sve ovo samo sa jednim ciljem: DA PROŠLOST NE POKRIJE PRAŠINA ZABORAVA“. Nadam se da ćete uživati.

STARE OBILIĆEVAČKE FAMILIJE

  Mnoge naše sugrađane zasigurno interesuju činjenice o svojim precima i njihovim porodicama. Bilo je ovde starosedelaca, ali i onih doseljenih. Stanovništvo se uvek kretalo – čas stari, čas novi su ili dolazili ili odlazili. U današnje vreme je teško doći do vernih izvora i sigurnih podataka. Crkvene matice nisu, ili su malo očuvane, te je tako prosto nemoguće utvrditi istoriju mnogih naših familija vekovima u nazad. Ipak, od kraja osamnaestog veka naziru se sigurni podaci. Crkvene opštine poseduju knjige koje su više ili manje očuvane, ali ni one ne sadrže sve. Dvadesetih godina prošlog veka, dakle pre ne malo stotinak godina, prošao je ovim krajevima čuveni etnolog i istoričar Jovan Erdeljanović. Nakon prikupljenog mnoštva podataka nastala je knjiga „Srbi u Banatu“, koja nije izdata

STARE KNEŽEVAČKE FAMILIJE

  Mnoge naše sugrađane zasigurno interesuju činjenice o svojim precima i njihovim porodicama. Bilo je ovde starosedelaca, ali i onih doseljenih. Stanovništvo se uvek kretalo – čas stari, čas novi su ili dolazili ili odlazili. U današnje vreme je teško doći do vernih izvora i sigurnih podataka. Crkvene matice nisu, ili su malo očuvane, te je tako prosto nemoguće utvrditi istoriju mnogih naših familija vekovima u nazad. Ipak, od kraja osamnaestog veka naziru se sigurni podaci. Crkvene opštine poseduju knjige koje su više ili manje očuvane, ali ni one ne sadrže sve. Dvadesetih godina prošlog veka, dakle pre ne malo stotinak godina, prošao je ovim krajevima čuveni etnolog i istoričar Jovan Erdeljanović. Nakon prikupljenog mnoštva