SUDBINA ČUVENE PAPOVE VILE

  Građanima našeg mesta, ali i onima šire, već decenijama je poznato ime porodice Pap. Zvučno deluje ime i odzvanja u ušima sagovornika kada se povede priča o toj porodici. Kao što deluje ime „moćno“ i veličanstveno, takva je bila i porodica koja je ime nosila. Papovi su prisutni u Kneževcu od davnina, a te

davnine su prema nekim podacima druga polovina osamnaestog veka. Nikada u Turskoj Kanjiži nisu bili „nemeši“, tj.nisu imali povelju o plemstvu, ali su se nosili kao pravi plemići. Bogata i ugledna porodica privlačila je pažnju mnogih sugrađana u prošlim vremenima.

  Papovi su imali najbolju zemlju, svoju vršalicu na parni pogon, voćnjak i vinograd, svoju pecaru i vinariju, ali i sve novitete koje je razvoj tehnike donosio i u naše mesto. Prema sećanjima starijih sugrađana, Papovi su čak prvi imali i automobil, početkom dvadesetog veka. Družili su se sa Maldeghemovima, Talijanovima, Šulpeovima, Gubaševima i članovima ostalih uglednih familija, kao i, u ono vreme, „načitanim“ ljudima. Sve je kod Papovih bilo na mestu.

  Kuća u samom centru Novog Kneževca (današnji SUP) bila je izraz njihove prefinjenosti. Eklektika, kao preovladavajući stil u graditeljstvu onoga vremena, umešala je svoje plemenite prste i u umetničke tekovine graditeljstva u našem mestu. Porodica Pap je upravo to i imala na umu. Njihova prelepa kuća bila je jedna od „najgazdačkijih“ u Turskoj Kanjiži. Ipak, mladi i poletni Pap Laslo odlučuje davne 1934. godine da sebi izgradi i letnjikovac u voćnjaku. To je i učinjeno za nepunih godinu dana, te je prelepa spratna vila nikla iz peskovite zemlje kao ukras cele okoline. Pored pet soba, kuhinje i ostalih prostorija, vila je proširena i sa dve terase. Svi elementi na i oko vile isticali su njenu monumentalnost i grandioznost. Laslo je vilu gradio na parceli od oko četiri jutra zemlje na samom kraju Obilićeva. Ta zemlja nalazi se  na bregu, koji je, budući lesna gredica, bogat peskovitom zemljom. Najfinije sorte grožđa uzgajane su u vinogradu Papovih.

  Vinograde su vodili biroši - radnici i nadničari. Za tu potrebu gazde su sagradile uz vilu i pomoćne zgrade: kuću za radnike, pecaru, podrum sa vinarijom i ostale nusprostorije. Celo imanje bilo je ograđeno, a visoki jablani ponosno su ukazivali na ovo predivno mesto. U prašnjavom i „kavanom“ selu ova vila je bila prava oaza.

  U kuću porodice Pap došla je pre rata da radi kao služavka i mlada bačvanka Ilona. Gazda Laslo, budući u to vreme samac, zaljubio se u lepu Ilonku i ubrzo su se uzeli. Tako je služavka postala mlada „Papovica“, kako su je svi u selu zvali. Gazda Pap je iz prvog braka imao dva sina, koji, prema svedočenju meštana i danas žive u Beogradu. „Tejšasonjka“(pozajmljenica iz mađ.-znači gazdarica) Ilona je inače narodu okoline posebno ostala u sećanju po svom milosrđu i čovekoljublju. Svima je pomagala, ko god joj se za pomoć obratio. Bila je otmena, prava dama, a domaćinstvo je vodila besprekorno. Nakon Drugog svetskog rata kuća u gradu je, kao i ostale kurije i velike kuće, konfiskovana, a porodica iz iste izbačena. Komunistička vlast je crpela iz te kuća sve što je mogla: bila je tu Banka, zatvor, pa potom stanica Milicije. Zemlja je takođe oduzeta od porodice, te je ostalo samo ono što je okruživalo vilu u vinogradu. Na svu sreću, vila nije oduzeta, iako je i ona bila opljačkana u onoj smutnoj noći između 7. i 8. oktobra 1944. godine. Tada je opštom pljačkom „naroda“, bolje reći razularene i besne bande, iz vile odneto sve što je bilo vredno. Pljačkaši se znači nisu zaustavili samo na krađi iz plemićkih dvoraca. Sve im je bilo potrebno, a opet ništa sveto. Porodica Pap je i tu konfuziju preživela, ali iz Kneževca nije bežala, kao što su to učinili pripadnici ostalih grofovskih i bogatih familija. Savest im je bila čista, ali ipak iz tog pepela nikada nisu vaskrsli. Dokaz tome je tih i miran život Papovih u opljačkanoj vili, u vremenu posle rata. Imanje se bilo ugasilo, a vinograd i vila su prkosno odolevali vremenu koje je dolazilo.

  Nakon smrti gazda Lasla, 1970. godine, stara Papovica je ostala još godinu dana u vili, do prodaje, 1971. godine. Vilu i zemlju je otkupila porodica Balzam iz Starog Bečeja, a istoj je vila služila kao dom za stanovanje u penzionerskim danima.

  Danas u vili živi osamdesetjednoletni Balzam Laslo, čija deca su u Bečeju. Uz ogromne troškove oko održavanja vile, kao i napore oko obrađivanja zemlje i voćnjaka, gazda Laslo je teška srca odlučio da vilu proda. Pregovora oko kupovine vile je bilo pre nekoliko godina sa Opštinom Novi Kneževac, ali oni nisu urodili plodom.

  Svakako stoji tvrdnja da vilu treba očuvati i spašavati je od zuba vremena, ali neizvesno je kako će se to zbiti i na koji način. Da li kao neki ugostiteljski objekat, lovački dom, stambeni prostor ili čak muzej, ostaje na budućem vremenu i generacijama da nam otkriju. Jedno je bitno: Papova vila još uvek ponosno stoji.

Za više fotografija ovog prelepog zdanja posetite našu Facebook stranicu ili kliknite  OVDE.