DOBRO PAMTIM MOJE SELO

Kao što smo obećali, nastavak Pesme o Obilićevu..

Deo II

Nije bilo moje selo

baš veliko al' ni malo.

To moje Obilićevo

u srcu mi je ostalo.

Voljeno to mesto moje

pored reke Tise stoji.

Novi Kneževac sad to je,

jedna ulica ih spoji.

Svud po ovoj je Ravnici

bilo takvih sela dosta.

Građenih na uzvišici,

sad sećanje samo osta.

Glavni sokak polazio

od plemićkoga kaštela.

najduži je od svih bio

cep'o selo na dva dela.

Prolazio kraj dućana,

crkve, škole, čit'onice.

Opštine i kafana

sve do plodne oranice.

Uporedo se pružio

drugi sokak, uzduž ceo.

Početak je njemu bio

Magazin za žito beo.

Kuće su još sazidali

Smiljevača gde počela.

Vinogradima ih zvali

jer su oni blizu sela.

Nove kuće sazidaše

blizu groblja je počelo.

Sve do pruge ih pružiše,

prozvali ga Novo Selo.

(nastaviće se)

Izvor: "Krov od trske kuća bela nema više takvih sela" Aleksandar A. Milić-Bockalo Lalika, Zrenjanin:2005,